Ниш је раскрсница балканских и европских путева, који повезују Европу са Блиским Истоком, један од најстаријих градова на Балкану, који од давнина важи за капију Истока и Запада. Шире подручје Ниша било је настањено још у неолиту, у рано бронзано доба. У Археолошком музеју у Нишу чувају се праисторијски налази са локалитета Бубањ и Химска Чука из периода 4000 године пре нове ере.

После Дарданаца и Келта који су граду дали име NAISSUS (Вилин град), Ниш је у античком периоду био снажан и неосвојив каструм. Птоломеј га под тим именом први пут помиње140. године као једног од четри највећа града Дарданије. Под зидинама римског NAISSUSA, цар Клаудије II потукао је Готе 269 год.

У каснијим изворима помиње се као стециште римских царева. У њему је 274. године рођен Константин Велики, римски император (306-337), наследник Диоклецијана. У Константиново доба (IV vek) Ниш је значајан економски, војни и административни центар. Константин у близини Ниша гради своју раскошну летњу резиденцију Медијану. Откривени остаци њених палата, терми, скулптура и мозаика данас привлаче пажњу научника, посетиоца и туриста.

Откривене ранохришћанске гробнице са живописом и базилика са мораторијумом у Јагодин мали, које се везују за период од II доVI века, као и Константиново признавање Хришћанства, сведоче о најранијој хришћанској традицији Ниша.

Ниш је 441. године порушен од стране Хуна, а обнавља га у VI веку цар Јустинијан. То је период када ово подручје почињу да настањују Јужни Словени.